Svi smo mi drugačiji i ponekad je to teško jer naiđemo na prepreke, ruganje..., ali zato su tu prijatelji koji nas razumiju i pomognu.

Ovo je upravo jedna takva priča.

Moji boravkaši nacrtali su Tiboru po jedno pero da dobije najšareniji i najljepši rep kojeg je itko vidio.

                                Samanta Ferenčina, uč. produženog boravka